Добро написану збирку прича не можете прочитати у свом уобичајеном читачком темпу. Она вас значајно успорава, јер као што након последње реченице доброг романа заклопите књигу и дате себи времена да вам се утисци слегну, овакав ритуал је неопходан после сваке прочитане приче. Збирка Сање Савић Милосављевић једна је од таквих књига.
„Брда“ су приче које осветљавају свакодневни живот и обичне људе – изнутра. Свака од тринаест приповести за своје јунаке узима људе какве сви познајемо и срећемо, али о чијим животима нисмо промишљали и чије поступке вероватно нисмо разумели. Истовремено, то су приче о нама самима. Због тога ће вас неке приче дотаћи као родитеља, неке као особу која је имала своје боли током одрастања, а неке просто као човека који се уживео у несрећу другог.
Сања Савић Милосављевић веома добро познаје психологију својих јунака. Врло вешто скицира прегнантне портрете, и лако, готово нехајно, износи њихове највеће муке. Њени јунаци на плећима носе огромну тежину: терет родитељских очекивања, наслеђа, терет својих промашених живота, простора на коме живе, терет порекла и скорије трагичне историје. Такви појединци смештени су у ситуације које би требало да их помере, помогну им да се тргну и тај терет збаце са себе. Читаоцу се чини да је јунаку потребно само да пружи руку или изговори једну реч и да је могућ срећан крај. Међутим, успешно је избегнута и замка патетике и замка нереалистичних решења. Јунаци се зато приближе, само тангенционално додирну оно што желе, па се поново, овога пута неповратно, удаље.
Такви јунаци не само да не збаце свој терет са себе, већ га преносе даље, остављају га у наслеђе својој деци или њиме оштећујући друге, често несвесно. Одсуство разговора, разумевања, чињеница да се родитељи и деца међусобно не познају иако заједно живе, а једни од других имају, по правилу изневерена, очекивања; затим изневерена очекивања која имамо о животу уопште – све је то уткано и у нашу стварност. Сања Савић Милосављевић ту стварност слика прецизно, али неоптерећено, без осуде и сугестије, по брдовитом, палимпсестном платну балканском.
Приказ Јоване Дишић, преузето са http://www.tackarazno.com/kad-bedem-osvaja-umesto-da-ceka/