Одабрани су текстови који ће чинити други број „Максима”, часописа за књижевност, културу и уметност. Појединачна саопштења уредника била су објављена крајем децембра на друштвеним мрежама Библиотеке, а пред вама су обједињена саопштења појединачних уредника.
Саопштење Марка Ђорђевића, уредника за поезију:
На конкурс се пријавило 55 аутора, што је само по себи отежало избор, који је унапред био
сведен на двадесетак прилога.
Уз велику захвалност свима који су учествовали, објављујемо и списак изабраних аутора. Трудили смо се да пружимо прилику ауторима који на својеврстан начин пишу о свакодневици, критички прилазе стварности и уз поштовање и евидентно познавање традиције, покушавају да нам се обрате из свог времена, савременог тренутка у коме живе и стварају. Такође, били смо отворени за игриве и храбре форме, као и за значајне и важне теме и поруке.
Изабрани аутори (сви су заступљени са по једним прилогом):
Александра Јовичић Ђиновић, Ана Исаковић, Анђела Ђокић, Анђела Милинковић, Биљана Јовановић, Владимир Новаковић, Данило Ђоковић, Дина Вуковић, Драгана Миловановић, Ђорђе Симић, Илија Тепшић, Јована Бајагић, Љиљана Сретовић Радовић, Марија Костић, Мартина Кузмановић, Милош Петровић, Миљан Остојић, Ненад Костић, Раде Шупић, Сафер Грбић, Синиша Бошковић, Србијанка Станковић, Федор Марјановић.
Саопштење Милана Радоичића, уредника за есејистику:
Када је реч о есејистичком сегменту овогодишњег „Максима“, настојали смо да не изневеримо
„упутство за употребу“ по коме је „Максим“ часопис за књижевност, уметност и културу. Зато ће
наши читаоци имати прилику да се кроз текстове позабаве актуелним друштвеним феноменима, позоришном критиком, вајарством, као и стандардним књижевним жанровима. Други број доноси значајан број текстова на највишем академском нивоу, приложених од стране релевантних проучавалаца књижевности и културе. На страницама „Максимових“ есеја нашли су се необјављивани текстови, са два изузетка, од којих је један ипак по први пут код нас објављен на српском језику. Посебно смо поносни на два веома занимљива разговора која смо водили са два етаблирана ствараоца.
Аутори одабраних текстова:
Иван Негришорац, проф. емерита Љиљана Пешикан-Љуштановић, др Марија Јефтимијевић Михајловић, проф. др Слободан Владушић, Софија Поповић, Милан Радоичић, Душан Вучковић, Јована Милованчевић, Академик Зоран Пауновић (интервју), Дејан Алексић (интервју).
Саопштење уреднице за прозу Јоване Дишић:
На конкурс се овога пута пријавило скоро четрдесет аутора, што је изразито велики број текстова за унапред ограничен број страна, те је одабир, осим подразумеваног квалитета, морао узети у обзир и то да ли је текст већ негде објављиван, као и то да ли је аутор већ био део првог броја часописа. Водили смо рачуна да дамо простора и младим ауторима, од којих ће неки по први пут бити објављени, једнако као и већ афирмисаним. Занимљиво је да се сви завичајни аутори који ће бити објављени у другом броју „Максима” налазе управо у прозном сегменту.
Изабрани аутори:
Братимир Петровић, Гала Одановић, Јован Инђић, Ивана Вуковић, Лаура Барна, Љубица Кубура, Маријана Станковић, Милана Грбић, Милош Рачић, Михајло Орловић, Наташа Милић, Радован Синђелић, Сергеј Станковић, Тихана Смиљанић.
Биографије уредничког тима су у наставку.
Марко Ђорђевић (1987, Крушевац) основне и мастер академске студије завршио је на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за српску књижевност и језик са компаратистиком. Пише докторску дисертацију из области усмене лирике.
Управља васпитно-образовним системом „Коста Вујић“, који је представљао и на Tedx
конферeнцији.
Научни радови из области народне књижевности и етнологије објављени су му у зборницима са
конференција и у књижевном часопису „Фолклористика.“
Један је од уредника песничког зборника „Тајни град” (ППМ Енклава, 2022).
Члан је уредничке редакције интернет портала Блудни стих.
Аутор романа „Није то ништа” (Аrеté, 2016) и песничке збирке „Пси који трче уназад“ (Књижевна
радионица Рашић, 2022).
Живи и ради у Београду.
Милан Радоичић (1999, Лесковац) завршио је Гимназију у Бору, а дипломирао на Филозофском
факултету у Новом Саду, на одсеку за српску књижевност и језик.
Године 2021. изабран је за редовног члана Матице српске и добитник је стипендије Фонда за
младе таленте – „Доситеја“ за 2022. годину.
Од 2020. један је од организатора Новосадског фестивала књиге. Током студија почео је са
писањем књижевних критика и есеја.
Периодично објављује у „Летопису Матице српске“ и часописима „Свеске“ и „Поља“.
Похађа мастер студије српске књижевности у Новом Саду.
Јована Дишић (1987, Пожаревац) основне и мастер академске студије завршила је на
Филолошком факултету у Београду, на Катедри за српску књижевност и језик са компаратистиком.
Управља Библиотеком „Никола Сикимић Максим” Кучево, у којој уређује и води књижевни програм.
Научни радови из народне књижевности, фолклористике и савремене поезије објављени су јој у
часописима „Фолклористика” и „Књижевни магазин”, као и у тематским зборницима. Уређивала је збирку прича „Гвоздена капија” (Народна библиотека „Вељко Дугошевић” Голубац, 2018).
Ауторка је романа „Вакуум” (Вулкан издаваштво, 2022).